Nevo lil: KDA O LASTAVICE KA DŽAN // Нова книга: КОГА ЛАСТАВИЦИТЕ ЌЕ ЗАМИНАТ // Nova knjiga: KADA ODU LASTAVICE

Štampime: 2014 berš, Skopje

Печатена: 2014 година, Скопје

Objavljena: 2014 godina, Skoplje

E LILESKE // ЗА КНИГАТА // O KNJIZI

Kote e dadeskjiri phuv e Lastovicengoro

Lajt motive akale eruptivno poetsko cikluseskoro hen {ukar dikjhola ko hramome lafija:

" sade jek anglalonilaj  bijangjovena

pe dadeskjere phuvjate, a sã e vaktengje

selinenape"

O poeti Jusuf Sulejman, sar prestavniko kotar ko Romano narodo, nesomneno personalizirinelape sar lastovica vakjerindo:

                " Bijando sijum ba{I o dijalogo

e Phuvakoro taj e Gjukoskoro"

ali bizo dikhibe pre jazijakoro ~hinavipe taj {ajipe ov `ivinela:

" kotar ko sinori |`i ko sinori ni{anlime sar neupotreblivo"

i upralo sã:

                " anavkjerdeman sã e anavencar,

a nijek naine adava so sijum"

A o ~a~e anav koleste ov bijasalilo tano Rom, pa spored adava dali i planeta Phuv tani leskjere dadeskjri phuv kda ov tano kjerdo d`igde, a kji phuv bijangjola hem nakjhela sade jek tikno kotor kotar pro postojbe. Kotar ko anav leskjere narodoskjere anavestar kjerenape sã o manu{a dodendo peskje razli~na anava sar ola so mangjena, sade leskjere narodo na prifatinena sar soj leskoro ezelden leskoro anav MANU[. E adaleskje o poeti vakjerela:

                " Gileno mri...

Sade o droma pala amande zehrlije tane,

an lende tena hramonelpe o lafi "

soskje ako adava lafi, tano prisutno kji izvorno romani filozofija sar d`ivdipe taj postojbe, hramonelape hem prezentirinelape ko sovremeno civilizacisko na~ini but diso kji Phuv valjani te smeninenpe i bi morajne te anladinelpe adava so but poangle tano ko gnosis tano ko Roma, kaj o manu{ikano soji nane jek taj jekhutno ko gjuko.

Kade e tatkovinata na Lastovicite

Lajt motivot na ovoj eruptiven poetski ciklus najdobro se otslikuva vo stihovite:

"samo edna prolet se ra|aat

vo svojata tatkovina, a zanavek

se preseluvaat".

Poetot Jusuf Sulejman, kako pretstavnik na Romskiot narod, nesomneno se personalizira kako lastovica velej}i:

"Roden sum za dijalogot na Zemjata

i Semirot"

no bez ogled na svojata sudbinska predodredenost i sposobnost toj `ivee:

"od me|a na me|a `igosan kako

neupotrebliv"

i zgora ne sé

"me narekoa so site imiwa,

a nitu edno ne mi be{e toa {to sum"

A vistinskoto ime na narodot vo koj toj e roden e ^ovek, pa spored toa dali planetata Zemja e negova tatkovina koga toj e sozdaden nekade, a na Zemja se razmno`uva i minuva samo eden mal del od svoeto postoewe. Po imeto na negoviot narod se imenuvaat site narodi dodavaj}i si razli~ni imiwa po svoja `elba i ubeduvawe, samo negoviot narod nikoj ne go prifa}a vrz osnova na negovoto izvorno ime ^OVEK. Tokmu zatoa poetot veli:

"Pesno moja...

Samo pati{tata po nas taguvaat,

vo niv da ne se napi{e  zborot"

oti ako toj zbor, prisuten vo izvornata misla na romskata filozofija na `ivotot i postoeweto, se napi{e i se prezentira na sovremen civilizaciski na~in mnogu ne{ta na Zemjata bi morale da se smenat i bi moralo da se sfati ona {to odamna e prisutno vo gnosisot na Romite, deka ~ove~kiot rod ne e eden i edinstven vo kosmosot.

Gde je domovina Lastavica

Lajt motiv ovog eruptivnog poetskog ciklusa najbolje se otslikava u stihovima:

                "samo se jedno prole}e ra|aju

                u svojoj domovini, a zauvek

                se sele. "

Poet Jusuf Sulejman, kao pretstavnik romskog naroda, nesumnjivo se personalizuje sa lastama govore}i:

                "Ro|en sam za dijalog izme|u Zemlje

                i Svemira. "

no bez obzira na svoju sudbinsku predodre|enost i sposobnost on ‘ivi:

                "od me|e do me|e `igosan kao

neupotrebljiv"

i povrh svega

                "narekli su me sa svim imenima,

                a nijedno nije bilo ono {ta sam"

a pravo ime naroda u kome je on ro|en je ^ovek, pa prema tome dali planeta Zemlja je njegova domovina kad je on stvoren tamo negde, a na Zemlji se razmno`ava i boravi samo jedan mali deo od svoga postojanja. Po imenu njegovog naroda imenuju se svi narodi dodaju}i si razli~ita imena na osnovu svoje `elje i ube|enja, samo njegov narod niko ne prihvata na osnovu njegovog izvornog imena ^OVEK. Ba{ zbog toga pesnik ka`e:

                "Pesmo moja...

                Samo drumovi za nama tuguju,

                U njima da se ne napi{e re~"

jer ako ta re~, prisutna u izvornom obliku romske filozofije `ivota i postojanja, se napi{e i prezentira na savremen civilizaciski na~in mnogo toga na Zemlji bi moralo da se promeni i da se shvati ono {to je oduvek prisutno u gnosisu Roma, da ljudski rod nije jedan i jedinstven u kosmosu.