Štampime: 2014 berš, Skopje
Печатена: 2014 година, Скопје
Objavljena: 2014 godina, Skoplje
E LILESKE // ЗА КНИГАТА // O KNJIZI
"Vakjeribe jekjhe resle vakteskoro"
Ko
avgo dikjhibe kda ka dikjhelpes o naslov, postavinelape pu~ibe savi vrska isile
o Vitleem e Topaanaja, ali birdem e avgo giljaja, o hrammosardo Jusuf Sulejman
dela o d`evapi, leskjere specifi~no stileja hem ~hibjaja:
"Ako
{aj te vakjere,
vakjer!...
A
me, pu~ava man hem tut...
Vredinelali,
so alan so bijasalilan"
Kaskje
nis ko stihija postavinela o piu~ibe o poeti?
Ako
hari pobut pohor dikhaja o hramome, ka dikha kaj adava pu~ibe tano postavimo e
phuvjale taj e gjukoskjere postojbaskje e manu{eskoro soji, kole postojbaskje
ko inandipe e Romengje postojnena zorale vakjeriba. Pa akhal, stalno kda o
aretluko ka mangel diso te poprajnel o bukja ki phuv, tegani adava bijangjola
ko hen ~orore taj bi vaktlije manu{a.
"Podendum
me vasta
olendar
te kjerav tukje paka
lebedeskjere
sarinenge...
A ola kovindetut ki lad`avdi
Golgota
e
d`ivdipaskjiri."
O
vakti tano hen bari konstanta kji phuv pe nakhlipaja hem deg{tribaja o na~ini e
hajatlukoskoro, ali kara ko Roma sã a~hola isto, lengoro kosmopolitizam hem o
mangipe ba{i o berabipe nakhavela sã e narodon. O anglipe e narodogoro len na
"doprinela", i trujal sã adava, ola a~hona marginalirizirime. Ko
Vitleem mudarenaj e ~aven, kji Topaana mudarena i slobodno misla koja trebela
te bijanel suvereno gragjane e neve mileniumeskjere, savi razlika
"I
arena
o
udara e nakhleskoro phravela,
o
akanutnipe te vlezinel ko thule zigja
e
tajsutnipaskje."
d`ikote:
"I gazime ~hib
bi
~halo phravela e {nlajbaskjere porte
vastencar
kotar ko sastrn ruminela o totemija,"
Ali ko akava vakti e
deg{tribaskoro ma{kar ko duj mileniumija op{to lelo kji Phuv, pale avena ko
hukjumati o purane "sve{tenikja", ali akana kji forma sar lokalna
maharad`e, politi~ajra... Lojalna bilo kole hem bilo save hukjumateskje
kolestar sade ola ka ovenlen li~no fajde.
"[okantna
jeldrrmd`ije ki tinja
khandena Topaano,
jagule nane!
Nane, taj gje~i
Lastovice...
Larve
ili mr{ohalane ~akalja,
I
olada nane!
Kodo{ija...
Kodo{ija..."
Ba{
adava tano jek kotar ki pri~ina so ko Roma ni{to kotar ko izvorno civilizacisko
kodi d`i avdije nane hramome kotar ko korkore Roma, soskje ako ulo hramome
adava lengoro pend`aribe, d`anlipe e naturakjere d`ivdipaskje e manu{ikane
sojeskoro, tegani spored o hramosardo taj o narodno inandipe bi valjani:
"I
arena ko sind`ijra te nakjhelpes prastandor
Za
da kotar ko kjuko e {evtelijengje
Te
odvinenpe o kjirme."
A poslem te:
"...luludilo
o Gjuko
Kji
nangji Phuv te isprajnelpes sã!"
Ud`arindo
o isprajbe o bukja kji phuv, isprajbe kova pobaro kotor kotar po d`ivdipe, o
hramosardo peskje hem pe narodoskje vakjerela:
"Phrav
te jakjha...
Disojbe,
Disojba,
D`ikote
o muze e kontenjereskjere
Na
phanle tukje o horizonti,
Obid
kjer, d`angagjov!"
O
d`angajbe akale hen purane narodoskoro ako ulo ko vakti, vakti e neve
globalizacijakoro e narodengiri, bizo ola te oven asilirime kji disavi na identifikujme humer,
cello manu{ipe ka {aj te kjerel:
"jek
rupibe grasteja bizo nal~e
Anglako
prhavdo gjuko ~erenjencar."
Dali
adava rupibe ka slu~inelpes, pa i planeta Phuv ka ovel ~a~utni dadeskjiri phuv
e Romengje, ili taj ponadarik o po zorale, o po brojna hem po barvale, ka{aj te
uni{tinen o inandipe, te varge{tinen kotar ko ~a~ipe kaj i planeta Phuv
pripadinela hem e Romengje sar lengoro vakteskoro hod`ako koleskje o poeti ka
vakjerel:
"...hod`ako
O
notajra pi{indetut hem kosletut..."
Ko
adava slu~aj, bizi sumja trebela te ~hingaramen ko jek purano romano {arti,
inandipe, kaj, kji disavi dakjika ka phravljol o gjuko hem i phuv taj sã o riga
e sumnaleskjere za da i o Romada te arakjhen pri ~a~utni dadeskjiri phuv kolate
ka oven suverena gragjanja, de jure i de fakto, a lencar hem korkori o
hramosardoda.
"Ispoved na zrelo doba"
Na
prv pogled koga }e se vidi naslovot se postavuva pra{aweto kakva vrska ima
Vitleem so Topaana, no vedna{ so prvata pesna, poetot Jusuf Sulejman go dava
odgovorot, so negov specifi~en stil i jazik:
"Ako
mo`e{ da zbori{,
ka`i!...
A
jas, se pra{uvam sebe i tebe...
Vredi
li, {to dojde, {to se rodi"
Na
kogo niz stihovite mu go postavuva pra{aweto poetot?
Ako
malku pove}e se zadlabo~ime vo rakopisot,
}e vidime deka toa pra{awe e postaveno na zemnoto i vselenskoto postoewe na
~ove~kiot rod, za koe postoewe vo veruvaweto na Romite postojat silni
predanija. Pa taka, sekoga{ koga vselenskoto }e se obide da gi popravi ne{tata
na zemja, toga{ toa se ra|a vo najsiroma{niot i najugneteniot narod.
"Gi podadov svoite race
od
niv da ti iskovam krilja
na
lebed za site...
A
tie te okovaa na sramnata
Golgota
na
`ivotot."
Vremeto
e najgolemata konstanta na zemjata so svojata minlivost i menlivost na na~inot
na `iveewe, no kaj Romite sé ostanuva isto, nivniot kosmopolitizam i `elba za
zaedni{tvo gi nadminuva site narodi. Razvojot na ~ove{tvoto ne gi dopira, i
pokraj site obidi i napori tie ostanuvaat marginalizirani. Vo Vitleem gi
ubivale decata, vo Topaana ja ubivaat slobodnata misla koja treba da rodi
suveren gra|anin na noviot milennium, kakva e razlikata.
"arenata
vratata
na minatoto ja otvara,
sega{nosta
da vleze vo yidinite
na
utre{ninata."
dodeka
"Pogazeniot
jazik
nenasitno
gi otvara na svetlinata portite
so
dlanki od `elezo gi ru{i totemite,"
No vo ova vreme na
promeni pome|u dva milenijuma општо
земено на Земја, povtorno doa|aat na vlast starite "sve{tenici", no
sega vo forma na lokalni maharaxi, politi~ari... Lojalni na bilo koja i bilo
kakva vlast od koja samo tie }e imaat li~na korist.
"[okantni
gromotari na tiwa bazdat Topaano,
jaguli
ne se!
Ne se, i zadocneti
Lastovici...
Larvi
ili mr{ojadni ~akali,
i
tie ne se!
Kodo{i...
Kodo{i..."
Tokmu toa e edna od
pri~inite {to kaj Romite ni{to od izvorniot civilizaciski kôd
do den denes ne e zapi{ano od samite Romi, bidej}i ako bide zapi{ano toa nivno
poznanie za prirodnosta na `iveeweto na ~ove~kata rasa, toga{ spored poetot i
narodnoto veruvawe bi trebalo:
" arenata vo sinxiri da se izodi vo galop
za
da od korenot na praskite
se
izdvojat crvite."
a potoa da se:
"...
rascuti Neboto
na
gola crna Zemja da se ispravi sé!"
^ekaj}i
go toa ispravawe na ne{tata na zemja, ispravawe vo koe go potro{i najgolemiot
del od svojot `ivot, poetot Jusuf Sulejman za sebe i svojot narod veli:
"Otvori
gi o~ite...
razdenuvawe,
razdenuvawe,
dodeka
muzite na kontejnerot
ne
ti go zatvorile horizontot,
obid
napravi, razbudi se!"
Razbuduvaweto
na ovoj drеven narod ako se slu~i na
vreme, vreme na novata globalizacija na narodite, bez tie da bidat asimilirani
vo nekoja neidentifikuvana masa, celoto ~ove{tvo }e mo`e da napravi:
"eden
skok so kow bez potkovici
pred
otvorenoto nebo so yvezdi."
Dali
toj skok }e se slu~i, pa planetata Zemja }e stane vistinska tatkovina na
Romite, ili i ponatamu posilnite, pomnogubrojnite i pobogatite, }e mo`at da go
uni{tat veruvaweto, da se otka`at od vistinata deka planetata Zemja im pripa|a
i na Romite kako nivno vremeno ogniшte
za koe poetot }e re~e:
"...ogni{te
notarite
te zapi{ale i otpi{ale..."
Vo
toj slu~aj, nesomneno treba da se povikame na edno staro romsko narodno
veruvawe, deka, vo odreden mig }e se otvori neboto i zemjata i site strani na
svetot za da i Romite ja najdat svojata vistinska tatkovina vo koja }e bidat
suvereni gra|ani, de jure i de fakto, a so niv i samiot poet.
"Ispoved zrelog doba"
Na
prvi pogled kad se vidi naslov postavlja se pitanje kakve veze ima Vitleem sa
Topaanom, ali odmah sa prvom pesmom, poet Jusuf Sulejman daje odgovor, sa
njegovim specifi~nim stilom i jezikom:
"Ako
mo`e{ da govori{,
ka`i!...
A
ja, pitam sebe i tebe...
Vredi
li, {to si do{ao, {to si se rodijo."
Kome kroz ove stihove postavlja pitanje pesnik?
Ako se malo vi{e zadubimo u rukopis, vide}emo da je to
pitanje postavljeno zemaljskom i kosmi~kom postojanju ljudskog roda, o kom
postojanju u verovanju Roma postoje silna predanja. Pa tako, uvek kad kosmi~ko
poku{a da popravi ne{to na zemlji, tada se ra|a u najsiroma{nijem i
najpotla~enijem narodu.
"Pru`ijo
sam svoje ruke
od
njih da ti iskujem krila
labuda
za sve...
A oni te okova{e na sramnu
Golgotu
`ivota."
Vreme je najve}a konstanta na zemlji sa svojom prolazno{u
i promenljivo{}u na~ina `ivota, ali kod Roma sve ostaje isto, njihov
kosmopolitizam i `elja za zajedni{tvom prevazilazi sve narode. Razvoj
~ove~anstva ih ne dodiruje, i pokraj svih poku{aja i napora oni ostaju
marginalizovani. U Vitleemu su ubijali decu, u Topaani ubijaju slobodnu misao
koja treba da rodi suverene gra|ane novog milenijuma, kakva je razlika?
"arena
vrata pro{losti otvora,
sada{njost da u|e u zidine
budu}nosti."
dok
"Poga`eni
jezik
nenasitno otvara vrata svetlosti
sa ~eli~nim dlanovima ru{i toteme, "
Ali
u ovo vreme promena izme|u dva milenijuma op{to uzeto na Zemlji, ponovo dolaze
na vlast stari "sve{tenici", no sada u formi lokalnih
mahara|`a, politi~ara... Lojalni prema bilo kojoj vlasti od koje }e samo oni
imati li~nu korist.
"[okantni
glasnogovornici na mulj bazde Topaano,
jegulje nisu!
Larve ili le{inarski ~akali,
i to nisu!
Kodo{i...
Kodo{i..."
Ba{ to je jedan od uzroka {to se kod Roma ni{ta od
izvornog civilizaciskog k‡da do dana{njeg dana nije zapisalo od samih Roma, jer
ako bude zapisano to njihovo poznavanje za prirodnost `ivljenja ljudske rase,
tada prema pesniku i narodnom verovanju trebalo bi:
"Arena u
lancima da se pretr~i u galopu
da bi se iz korena bresaka
izdvojili crvi.
"
a zatim da se:
"...
rascveta Nebo
na goloj crnoj Zemlji da se ispravi sve!"
^ekaju}I to ispravljanje stvari na zemlji, ispravljanje u
kome je potro{ijo najve}I deo svoga `ivota, poet Jusuf Sulejman za sebe i svoj
narod ka`e:
"Otvori
o~i...
svitanje,
svitanje,
dok muze kontejnera
ti
ne zatvore horizont
napravi
poku{aj, probudi se!"
Bu|enje
ovog drevnog naroda ako se desi na vreme, u vremenu nove globalizacije naroda,
a oni da ne budu asimilirani u neku neidentifikovanu masu, celo ~ove~anstvo bi
moglo da napravi:
"jedan
skok sa konjem bez potkovica
pred
otvorenim nebom sa zvezdama."
Dali
}e se taj skok desiti, pa }e planeta Zemlja postati prava domovina Roma, Ili }e
i dalje ja~i, mnogobrojniji i bogatiji, mo}i da uni{te verovanje, da se otka`u
od svoje sebi~nosti i prihvate istinu da planeta Zemlja pripada i Romima kao
njihovo vremeno ognji{te za koje pisac ka`e:
"...ognji{te
notari te zapisali i otpisali..."
U tom slu~aju, treba da se pozovemo na jedno staro romsko
narodno verovanje, da }e se u jednom trenu otvoriti i nebo i zemlja i sve
strane sveta da bi i Romi mogli da na|u svoju pravu domovinu u kojoj }e biti
suvereni gra|ani, de jure i de fakto, a sa njima i sam pesnik.
